Transformator za elektrostatske slusalice

[daluka]

Nisam nasao na googlu CM55,

Iskra katalog.
Matovilka

[drazenK]

ovo pomaže?

C-jezgre.jpg

C-jezgre 001.jpg

C-jezgre 002.jpg

C-jezgre 003.jpg

C-jezgre 004.jpg

[davorin]

I kada nađete pogodne komplete jezgri sa priborom (kalemi, zatezači, okviri za učvršćenje, itd.) trafo impedancije Rl~145kOhma nije jednostavno namotati ukoliko se želi uspjeh u poslu. Nisam računao, ali za donju raničnu frekvenciju od 20Hz treba računati sa minimalnim induktivitetom od ~150H, a namotavanje ~20-ak tisuća namotaja žice traži "sendvičiranje" u najmanje 20 sekcija. Ako se tome nadoda barem ~8 primarnih sekcija, onda je to vrlo kompliciran trafo od 28 sekcija. Radi smanjenja parazitnih kapaciteta i postizanja što bolje simetrije između polovina sekundarnih namotaja je najbolje kalem podijeliti u 2 dijela i u svaku polovinu namotati po 14 sekcija. Za daljnje smanjenje parazitnih kapaciteta je potrebno polovinu svih sekcija namotati u obrnutom smijeru vodeći računa da se to napravi pravilno raspodjeljeno po stranama namotavanja na kalemu i po polovinama namotaja sekundara. Da bi se naknadno izbjegla eventalna pogrešna spajanja sekcija (obrnute faze, asimetrični spojevi, itd) zgodno je sve početke recimo "desnih" namotaja sekundara uvući u izolacioni bužir jedne boje, a krajeve u bužir druge boje te tako postupiti i sa "lijevim" namotajima, ali sa drugim parom boja. Jednako tako treba postupiti i sa primarnim namotajima pa će naknadno spajanje namotaja po završetku namotavanja trafa proći bez problema.
Ako netko misli da se radi o nepotrebnom kompliciranju napomenut ću da su neki izlazni transformatori od poznatih firmi namotani u 42 sekcije, a primarna impedancija im je bila "samo" 16 kOhma!

[Bepone]

ne more se to prakticki izvest na nekim standardnim jezgrama (ima naravno i skupih ali njih se ne zna gdje kupiti) , kapaciteti na tom broju zavoja su preogromni, i prenosni opseg bi bio otprilike 5 kHz

[ilimzn]

Moje je pitanje zašto silovati po trafou ako se može konstruirati pojačalo s većim izlaznim naponom pa time smanjiti prenosni omjer trafoa?
Kakva je specifikacija napona među statorima (Vp-p)?

[dadod]

Moje je pitanje zašto silovati po trafou ako se može konstruirati pojačalo s većim izlaznim naponom pa time smanjiti prenosni omjer trafoa?
Kakva je specifikacija napona među statorima (Vp-p)?

Za Stax je standarno 580V.
Ovdje je idea imati jedan preamp za RAAL i Stax slusalice. RAAL treba struju (max oko 5A) a Stax visoki napon. Ako bi izlazni stupanj davao visi izlazni napon i onda jednostavniji trafo za Stax onda zbog zahtjeva za strujom bi to znacilo da pojacalo treba imati vecu snagu skoro pa izlazno pojacalo, a to pokusavam izbjeci. Zahtjevi su kontradiktorni. . Najednostavnije je napraviti dva odvojena pretpojacala ali to onda nije izazov. Neki vole sve u jednom pojacalu.
Ali onda bih imao i izlazno pojacalo, mozda idem na visi izlazni napon.

[Khadgar2007]

Recimo da ja i ti imamo jedan sličan "problemčić". Radim na jednom napajanju za gramofon za sinkrone motore koji bi mogao tjerati motor od nekih 12VAC do 230VAC bez potrebe za "izlaznim" trafom. Ilimzn mi je dao jednostavnu šemu pa sam se sa njome malo igrao i proračuvanao vrijednosti elemenata, napravio PCB i tako mi stoji valjda dvije godine... Uglavnom poanta je da su dva identična pojačala spojena i most tako da mi ne treba neki previsoki napon napajanja(otprilike +/-180VDC) za pojačalo da dobijem 230Vrms, a ako trebam prilagoditi napajanje za ekih 12Vrms motor lako se smanji napon napajanja i neke vrijednosti elemenata prilagode.

Da li bi mogao dizajnirati neko pojačalo čiji ulazni dio identičan nebitno da li pogoniš Stax ili Raal slušalice a izlazni dio se dizajnira tako da može raditi na visokom naponu/maloj struji i niskom naponu/velikoj struji. Nešto tipa da se može sa nekim prekidačem(i ponešto dodatne elektronike) prebacivati ta dva moda rada.