Aleph 60 jmm by Saša...

[Khadgar2007]

Budući da nemaš trafoe onda bolje ne raditi nikakve proračuna u PSUDu, jer ti neće biti nešto točni.
Što se tiče naručivanja trafoa kod "velikih" firmi bilo je nešto govora ovdje o tome ali ne znam točno di. Poanta je ta da je poželjno da oni ne znaju za što ti to treba, jer je njima sve to isto. Trebaš im dati točne specifikacije i kažeš motaj. E sada netko je spominjao kako riješava to na veoma jednostavan način ali ne mogu se sjetiti točno tko i na točno koji način. Koliko me sjećanje služi rekao da je samo kaže snagu trafoa, napon primara koji odabere da je veći od mrežnog(recimo 250V) i napon sekundara koji je proporcionalno veći tako da kada se trafo spoji na 230V napon sekundara se spusti na potrebnu vrijednost.
Ovo nemoj uzeti da je 100% točno,pričekaj neka se javi netko tko točno zna o čemu se radi.

[SasaKC83]

Da, ilimzn je preporučio da se naruči trafo za proporcionalno veće napone primara i sekundara i za isti postotak manje snage. Onda bi proizvođač trebao upotrijebiti veću jezgru i kad se takav trafo priključi na 230 odnosi bi bili baš kako tražimo. Ali čovjek sad već zna što trebam pa mi je bed pokušati ga "prevariti". A i inteligentnije je shvatiti sve i naručiti ono što mi stvarno treba...

Idem se igrati još u PSUDU...

[joe dalton]

Da bi dobio rezervu u jezgri trafoa dovoljno je da tražiš da bude namotan za nominalno viši napon primara.
Onda preračunaš sekundar da napon bude odgovarajući ako na taj primar narineš 230 V.
A snagu onda definira potrebna struja sekundara.
Recimo tebi treba 2 sekundarna namota 23V, 6A.
Znači ako kažeš dajte mi primar za 260 V (zbog rezerve u jezgri), sekundari trebaju biti 26 V.
Snaga će onda biti 2x26x6=312VA.
To onda ide na prvu slijedeću veću jezgru, znači 350 VA.
Onda vidiš da na toj jezgri imaš još "lufta" pa tražiš npr. 270/2x27V.
Snaga 2x27x6=324VA.
Onda možeš tražiti još malo veću nazivnu struju na sekundaru jer imaš još "luta", ali to ti oni ionako namotaju prvom većom standardnom žicom pa nemaš problema.

[joe dalton]

Da, ilimzn je preporučio da se naruči trafo za proporcionalno veće napone primara i sekundara i za isti postotak manje snage. Onda bi proizvođač trebao upotrijebiti veću jezgru i kad se takav trafo priključi na 230 odnosi bi bili baš kako tražimo. Ali čovjek sad već zna što trebam pa mi je bed pokušati ga "prevariti". A i inteligentnije je shvatiti sve i naručiti ono što mi stvarno treba...

Idem se igrati još u PSUDU...

Ma nema tu varanja. Ti plaćaš da ti namotaju trafo po narudžbi i oni će ti napraviti što god ti od njih tražiš. Dapače lakše im je ako im definiraš na taj način.

[Zmajz]

Mnogo je jednostavnije da se namotaji (primar i sekundar) računaju s prioritetom B (gustoća polja), a ne prema uobičajenoj metodi izračuna broja namotaja po voltu itd.
Formula je jednostavna (izvor ISKRA). Vrms =(2*Pi*f*N*Afe*B)/sqrt(2) = 4,44*N*f*Afe*B;
Vrms = V/1,4141
Pi = svi znamo
N = broj namotaja
f = frekvenca, 50Hz
B = gustoća polja u T
Afe = efektivna površina presjeka željeza (u m2)
Dakle, odabereš jezgru i prema njoj. najzgodnije je za C jezgre jer ti proizvođač daje točan podatak o Afe. Za ostale moraš unositi faktore ispune i kojekakve gubitke. Snaga se računa, naravno, prema Afe = sqrt(P)

PS - u tri minute sam morao 3 puta raditi edit ovog posta. kad se žurim.

[davorin]

... Snaga se računa, naravno, prema Afe = sqrt(P)... .

Vrijedi za snagu opterećenja izraženu u VA-volt-amperima, a za čistu snagu u W-vatima treba uzeti cos-f (kosinus "Fi") koji se kod malih transformatora kreće od ~0,5 do ~0,9.

[ilimzn]

Joe Dalton ti je dobro objasnio recept.
No da tu malo prosirim diskusiju:

1. Sigurno si vidio da neki samograditelji radikalno pretjeruju s velicinom trafoa, Dapace, nije neuobicajeno da slicno kao sto si sam predlozio, uzmu ne samo jezgru za 600VA trafo, vec zapravo 600VA trafo. To ima smisla ako je trafo gotov 's police' i na bazi klasicnog proracuna trafoa s visokim iznosom maksimalne gustoce polja, Duplo vise VA osigurava duplo vecu maksimalnu pik struju bez da ode u zasicenje. Medjutim, takav je trafo skup, platis vecu jezgru ali isto tako platis i vise bakra u zicama, koji je skuplja stavka.

2. Druga je varijanta manje VA namotano na vecu jezgru. Sto ces ovdje dobiti jako ovisi o idejama proizvodjaca:
2a. izracunaju broj namota za manju jezgru (sto je VISE namotaja za isti napon i automatski se dobije niza maksimalna gustoca polja), uz korekciju otpora namota - stavi se deblja zica da kompenzira vecu duljinu zice, jer je opseg jezgre, a time i duljina jednog namota veca.
2b. Kao gore ali bez kompenzacije otpora, koristi se ista debljina zice kao za manju jezgru. Namotaji imaju veci otpor pa su i gubici veci, ali povecani otpor dodatno ogranicava pik struju kod ispravljanja. Veci gubici znace vece zagrijavanje trafoa, no veca jezgra ima i vecu povrsinu isijavanja topline pa to generalno nije problem. U ovom slucaju treba dodati koji volt na napon sekundara da kompenzira gubitak.
2c. izracun za vecu jezgru se namota tanjom zicom (za manju struju). Dobije se trafo s nesto vecim gubicima tj. otporima namotaja, cime se malo poveca zagrijavanje trafoa (vidi gore) ali i limitira pik struja.

3. Metoda specificiranja visih napona, kao sto je Dalton rekao. Ovo je najslicnije 2b ali uz bolju optimizaciju jezgre - trafo generalno ispadne malo manji gabaritima i jeftiniji.
Pogledajmo formulu koju je dao Zmajz:
Vrms == 4,44*N*f*Afe*B

iz nje dobijemo da je N=K*Vrms/B gdje je K=1/(4.44*f*Afe), sto je za isti trafo data konstanta.

Korak dalje je N/Vrms = navoji po voltu = K/B

drugim rijecima, broj navoja po voltu je obrnuto proporcionalan maksimalnoj gustoci polja.
Dakle, ako znamo za koju gustocu polja motaju (tipicno 1.7T za toroide) lako izracunamo s kojim faktorom trebamo pomnoziti napone koje specificiramo, da bi dobili gustocu polja koju trazimo.
Primjer, ako je trafo motan za 230V na 1.7T, onda ako zelimo 1.2T, treba biti motan za 230*(1.7/1.2) == 326V.

Proracun dalje ide preko zeljene struje sekundara, u ovom slucaju minimalno onoliko koliko nam daje VA proracun, no u praksi je dobro imati rezervu. Pri tome oprez! buduci da specificiramo namotaj viseg napona, on ima vise namotaja nego sto bi imao klasicno specificirani namotaj, tako da i za istu struju, tj. istu debljinu zice, njegov otpor ce biti prilicno veci od klasicno specificiranog namotaja. To znaci da su gubici u jezgri nesto veci, i pad napona pri punom opterecenju veci, tj. faktor regulacije losiji. Konkretno, razlika je 1.7/1.2=1.42.

Pretpostavimo zeljenu struju sekundara od 8A. Prema gornjem proracunu, specificiramo dakle trafo 330V : 2x 34V (uzet je stvarni napon 24V o cemu kasnije) 8A, sto daje 544VA

[ilimzn]

I buduci da forumski engine kao i svi drugi nema pojma o tome sto znaci 'vrijeme u kojem je dozvoljeno editiranje' (*) ne mogu nadopisati u prethodni post, nego je nastavak u slijedecem:

Proucavanjem cijena vidi se da je skok od 300VA do 500VA cca 100kn a onda s 500 na 600 cak preko 100kn, pa se isplati pogledati sto se da smjestiti na 500VA, tim vise jer je spustanje na 1.2T poprilicno drastican primjer.
Pa ajmo u nazad:
544/500=1.088 - za toliko puta trebamo povecati maksimalnu gustocu polja, dakle umjesto 1.2 neka bude 1.31
230V*(1.7/1.31)==300V napon primara
24V*(1.7/1.31)==31V napon sekundara, pri 8A
To daje ravno 500VA.
24V je uzeto zato jer je faktor regulacije (postotni pad izlaznog napona u odnosu na opterecenje) dat kao postotak specificiranog napona (31V) a ne stvarnog (24V) tako da je on u odnosu na stvarni napon 24V veci - jer je veci otpor svih namota. Radi toga je dodan 1V za kompenzaciju.
E sad, ako je dat i faktor regulacije (pad napona bez u odnosu na puno opterecenje), mozemo cak i izracunati otpore namotaja za PSUD kao prvu aproksimaciju.

I gdje je trik?
Manje polje u startu daje vecu maksimalnu pik struju, za faktor 1.7/1.31.
Veci otpor zavoja limitira pik struju na vrijednost manju za faktor 1.7/1.31
Sve tocno sto nam treba.

(*) Tipicna 'glupi programer' greska. Shvatimo ono sto su nam rekli da napravimo bukvalno e da ne bi trebali rabit mozak. Dakle, DOSLOVNO je moguce editirati post 10 minuta nakon sto je stavljen. U smislu, ako ga krenes mijenjat odmah, imas majci 10 min da zavrsis s korekcijama, inace zaboravi pricu. Sva sreca da neki od nas pisu vise od 3 recenice. Dakle, ne da mozes POCET editirat unutar 10 min, nego moras ZAVRSIT editirat unutar 10 min.

[SasaKC83]

Ekipa niste normalni, hvala za formule, ilimzn, hvala na proračunu!

Nisam mislio da je to baš tak jednostavno ustvari...

OK, apsolutno sve mi je jasno. Izvrnem formulu na onu varijablu koju želim fiksirati, proračunam ostalo, vidim gdje to spada u standardne trafoe koje nude i ponovno prilagodim za onaj koji mi se sviđa ili onaj koji je najbliže mojoj prvotno željenoj varijabli (ili željenoj cijeni ).

Pretpostavljam da je 1,31 T isto jako mala vrijednost, nisam imao pojam o veličini takvog transformatora u odnosu na neki standardni od 1,7 ili 2T...

Znači 500VA, 300V na 2 x 31V, 8A. Ima još kakvih začkoljica?

Poslije NG idem u narudžbu, onda ćemo dalje s PSUDom.

Malo sam izvrtao danas kondiće i otpornike kroz simulacije, 120 000 uF i 4 kom R od 0,5 ohm (po kanalu) se daju složiti da daju na izlazu oko 25 mV valovitosti. Vidim na diyaudio da su likovi sretni s vrijednostima manjim od 200mV, a ako se stavi više od 200 000uF i bijesne zavojnice moguće je dobiti i ispod 5 mV...



Ništ, još ćemo to kad budu poznate sve vrijednosti transformatora...

[joe dalton]

Proracun dalje ide preko zeljene struje sekundara, u ovom slucaju minimalno onoliko koliko nam daje VA proracun, no u praksi je dobro imati rezervu. Pri tome oprez! buduci da specificiramo namotaj viseg napona, on ima vise namotaja nego sto bi imao klasicno specificirani namotaj, tako da i za istu struju, tj. istu debljinu zice, njegov otpor ce biti prilicno veci od klasicno specificiranog namotaja. To znaci da su gubici u jezgri nesto veci, i pad napona pri punom opterecenju veci, tj. faktor regulacije losiji. Konkretno, razlika je 1.7/1.2=1.42.

Pretpostavljam da si mislio reći gubitci u namotu, a ne jezgri obzirom na veći otpor žice namota.
Čisto da se vidi da pratimo na satu ...